Vodopadi Izubre na Goliji

Istražujući potencijalne lokacije za obilazak Golije, sasvim prirodno se nametnula i ideja da obiđemo vodopade Izubre. Instrukcije za ovu kokaciju su bile vrlo jednostavne, ali sve što pročitate ne može vas u potpunosti pripremiti za ono što će vas sačekati kada kročite nogom na stazu.

Za Goliju se inače kaže da je ime stekla više po tome što je golema nego što je gola. Ukoliko je posetite, vrlo brzo ćete se i uveriti da ovde goleti nema, pokrivena je gustim četinarskim šumama. Bez preuveličavanja, ovako gustu šumu nećete tako lako sresti na ostalim planinama. Geološki gledano, Golija pripada Dinaridima i izgrađena je od paleozojskih škriljaca, sa prisutnim segmentima dacita i andezita. Zašto to spominjem, na putu ka vodopadima sasvim sigurno ćete primetiti izrazito crne i moćne stene škriljaca koje će vam privući pažnju.

Golija je i dalje prilično neistražena planina, upravo zbog tih gustih i nepristupačnih šuma. Na samoj planini postoje obeležene planinarske staze, ali budite sigurni da nećete nikada na njima naići na poznate gužve koje viđate na ostalim planinama. Jednostavno, Golija je drugačija. Kuda god da smo se uputili, vladao je potpuni mir koji je presecao huk vetra kroz krošnje, pucketanje granja, hitar kas srne koju bismo uplašili svojim prisustvom. Ako se čovek negde oseti malim, onda je to na ovom mestu.

Upravo takav scenario nas dočekuje na našoj avanturi do vodopada.

Vodopadi Izubre

Vodopadi Izubre na istoimenoj reci pripadaju mestu Devići u opštini Ivanjica i na području Golije gde se Brusnička reka uliva u Studenicu. Do vodopada se može doći na više načina, a mi smo se konkretno opredelili za onaj put koji vodi od Ivanjice, preko mesta Budoželja i Pridvorica.

Od sela Devići do vodopada može se u potpunosti doći peške prateći reku. Staza nije duga, oko 5 km, i većim delom prati sam tok reke koji preseca šumu. Na nekoliko mesta je potrebno preći rečicu preko kamenja. Na polovini puta staza vodi kroz bukovu šumu gde je potrebno obratiti malo više pažnje kako se staza ne bi izgubila iz vida, budući da uska staza vodi kroz gustu šumu. Nakon tog poteza znatno je lakše pratiti stazu budući da je staza vidljivija, a i sami vodopadi kreću da se nižu jedan za drugim.

Usled izuzetno loših vremenskih uslova staza u ovom periodu godine može biti teško pristupačna, što zbog izlivanja reke od topljenja snega, što usled velikog broja oborenih stabala koja su popustila pod težinom snega. Situacija koju smo mi zatekli bila je prilično loša. Zima je bila izuzetno jaka i nažalost jedva vidljivu vlažnu stazu su ispresecala brojna oborena stabla. Kako nam je želja da vidimo vodopade bila jača od prepreka, odlučujemo se da ipak nastavimo zemljanim putem kroz šumu koji vodi ka naselju Rudno.

Negde na polovini puta nalazi se obeležen početak ili kraj, kako god da pogledate, staze za vodopade Izubre. Ovde je staza dobro obeležena, ali smo na nekoliko mesta morali da se provlačimo kroz splet oborenih stabala.

Polako stižemo do početne tačke staze koja prati reku Izubru i vodi do njenih slapova i vodopada. Ovako duboko u šumi proleće se još uvek ne oseća. Sneg tek što se otopio i otkrio reku.

Ovaj deo toka reke i vodopadi poznati su i kao Gornji vodopadi za koje se smatra i da su najlepši. Svakako ceo tok reke Izubre ispresecan je slapovima i vodopadima. Preporuka je da se vodopadi posete u kasno proleće i rano leto kada priroda ozeleni. Mi smo ovaj kraj posetili u maju nakon izuzetno jake zime i na osnovu fotografija možete se uveriti da ovde šuma nešto kasnije ozeleni.

Ukoliko se nađete na Goliji, vodopadi Izubre su sasvim sigurno moja preporuka za obilazak.