Jednodnevni izlet do Homoljskih vrela – Krupajsko vrelo i Vrelo Mlave

Neplanirani jednodnevni izleti su često najbolji – i ovaj je to potvrdio. Jedan slobodan dan, dobra prognoza i želja da pobegnem iz grada doveli su me do srca Homolja, u istočnu Srbiju. Cilj su bila dva bisera prirode: Krupajsko vrelo i Vrelo Mlave. Do tada sam ih znala samo sa fotografija – tirkizna voda, gusta šuma i misteriozna dubina. U stvarnosti, sve je izgledalo još bolje.

Krupajsko vrelo – tirkizna čarolija

Put do Krupajskog vrela vodi kroz selo Milanovac, a čim se izađe iz kola i zakorači kamenitom stazom iza vodenice i ribnjaka pastrmke, oseća se da je ovo mesto posebno. Pred vama se otvara prizor koji deluje kao da nije sa ove planete – tirkizna voda okružena šumom, prizor zbog kog sam zaboravila i umor i put. Voda izvire iz pećine u podnožju planine Beljanice, a jezero koje formira ima skoro nestvarnu boju zahvaljujući krečnjaku iz koga dolazi.

Krupajsko vrelo je jedno od najjačih kraških izvora u Srbiji. Ispod površine krije se podvodna pećina duboka preko 70 metara, do koje su stigli ronioci, ali dno još nije dosegnuto. Voda je hladna, između 9 i 11 stepeni, a zbog brane koja je sagrađena još u prošlom veku, danas vrelo izgleda kao jezero dužine 40 metara. Iz njega voda odlazi u Krupajsku reku preko kaskadnog vodopada koji čini prizor još spektakularnijim.

U blizini se nalazi i zanimljiva česma sa toplom termalnom vodom – pet metalnih cevi sa kojih teče voda temperature oko 26 °C. Kažu da ima lekovita svojstva, a meni je poslužila kao kratko osveženje pre nego što sam nastavila dalje, prema sledećem odredištu – Žagubici.

Vrelo Mlave – tiha snaga jedne reke

U Žagubici se nalazi još jedno impresivno kraško vrelo – izvor reke Mlave. Za razliku od Krupajskog, Vrelo Mlave deluje mirnije, ali ne manje moćno. Iz male vrtače izlazi reka i odmah formira tamnozeleno jezerce prečnika oko 30 metara, dubine čak 32 metra. Voda ovde ima konstantnu temperaturu od oko 10 stepeni, pa osveženje ne izostaje ni leti.

Pećina iz koje Mlava izbija još uvek nije u potpunosti istražena – najdublja tačka koju su ronioci dostigli je 72 metra, ali dno i dalje ostaje misterija. Kažu da je pećina pod vodom zatvorena peskom i da onemogućava dalji prolaz. Zanimljivo je da je vrelo znalo da presuši – poslednji put 2002. godine, posle serije zemljotresa. Priroda ne prestaje da iznenađuje.

Ovde sam napravila dužu pauzu, jer se uz samo vrelo nalazi odličan restoran sa tradicionalnim jelima, ribnjakom i hladom u kojem možeš da odmoriš noge. Iznad vrela vode dve lepo obeležene pešačke staze, ali ovaj put sam ih ostavila za neku drugu priliku – bilo je vreme za povratak.

Ovaj jednodnevni izlet u Homolje bio je pravo osveženje – i bukvalno i metaforički. Dva kraška izvora, toliko različita, a podjednako fascinantna. Krupajsko vrelo me je oduševilo bojom i energijom, dok me je Vrelo Mlave smirilo svojom tišinom i lepotom. Ako voliš prirodu, kraća pešačenja i mesta koja izgledaju kao da su iz bajke – ova dva vrela treba da se nađu na tvojoj listi.

Kako doći

Iz Beograda do ovih destinacija stiže se za oko tri sata vožnje. Prvo smo krenuli auto-putem ka Požarevcu, a zatim nastavili preko Petrovca na Mlavi do Žagubice. Put je asfaltiran, dobro obeležen, a vožnja kroz istočnu Srbiju pravo je zadovoljstvo – naročito kada se približavaš planinskom masivu Beljanice gde priroda postaje sve bogatija. Preporuka: kombi prevoz ili sopstveni automobil, jer javni prevoz do ovih tačaka nije čest, a želećeš slobodu da staješ gde poželiš – veruj mi, imaćeš mnogo razloga za to.